Četiri zanimljivosti nemačke svakodnevice koje Vas mogu iznenaditi

Piše: Dragana Vasilijević, MA
Šta je sve profesorka ruskog uspela da sazna tokom učenja nemačkog

Radoznalost, putovanja i prijatelji germanisti učinili su da za godinu i po dana učenja nemačkog saznam nekoliko potpuno neočekivanih i zanimljivih stvari:

cetiri zanimljivosti

Piše: Dragana Vasilijević, MA

Šta je sve profesorka ruskog uspela da sazna tokom učenja nemačkog

Radoznalost, putovanja i prijatelji germanisti učinili su da za godinu i po dana učenja nemačkog saznam nekoliko potpuno neočekivanih i zanimljivih stvari:

Nedeljom ništa ne radi
Nezavisno od toga u kom delu Beograda živite, sva je prilika da blizu kuće imate neku prodavnicu ili brzu hranu koja radi non-stop i da, ukoliko to poželite, možete u pola tri ujutru da odete po mleko, šampon za kosu ili pljeskavicu. U zemljama nemačkog govornog područja je to drugačije i u manjim, a često i u većim, gradovima su gotovo svi objekati zatvoreni uveče i nedeljom. Možete imati sreće jedino ukoliko živite blizu neke benzinske pumpe – koja radi nedeljom. Verujte mi na reč i kupite za svaki slučaj nešto od hrane u subotu kako zbog neopreznosti ne biste ostali gladni. Meni se desilo.

Kupuju domaće
Iz saradnje sa nekoliko ljudi sa nemačkog govornog područja i što sam pokupila iz priča prijatelja zaposlenih po njihovim kompanijama ovde zaključila sam da će se oni uvek radije odlučiti za proizvod firme iz svoje zemlje, čak i onda kada to podrazumeva veće finansijske izdatke. Iako je ovo naizgled preterano, zapravo im se isplati – dosledno su svi takvi i onda i drugi Nemci/Austrijanci/Švajcarci radije sarađuju sa svojim sunarodnicima i na takav način im se uloženo vrati. Kad malo bolje razmislim, mogli bismo i mi tako.

Zakon o čaši vode
Ništa prirodnije, rekli bismo, od toga da nam uz kafu donesu i vodu. Kada sam prošlog leta u kafiću na prilično smešnom, ali pravilnom nemačkom zatražila času obične vode, konobar me je pogledao kao da sam naručila prah papka nepalskog jednoroga i doneo vodu preko volje. Bila sam veoma iznenađena (ili kako mi to u Zemunu kažemo – izneverovala sam) kada sam saznala da je u cilju regulisanja ovakvih situacija u Nemačkoj donet zakonski propis koji obavezuje ugostitelje da posetiocima daju besplatno času vode. Zakon? O časi vode? Da li je realno??

Usput, u Austriji su mi redovno donosili vodu uz kafu. Javlja mi se da to ima neke veze sa činjenicom da je svaki deseti stanovnik Beča poreklom iz bivše Jugoslavije.

Nije svejedno i nisu svi isti
Pre učenja nemačkog sam, kao i većina ljudi, doživljavala sve zemlje nemačkog govornog područja kao jednu homogenu celinu. Ovo nema mnogo veze sa realnošću. Ne samo da se razlikuju po jeziku (kako zemlje, tako i regije u okviru jedne zemlje), imaju šaljive nadimke (Piefke, Ösi, Schluchtscheißer…) i stereotipe jedni o drugima, već im se i propisi u oblasti obrazovanja i zapošljavanja razlikuju od pokrajine do pokrajine. Isti fakultet će u jednoj od zemalja biti odmah priznat, dok ćete u drugoj morati da polažete razliku u ispitima. Traženi nivo znanja jezika za istu profesiju takođe može da se razlikuje od pokrajine do pokrajine.

Zato je ukoliko nemački učite radi odlaska iz Srbije (a, suočimo se sa istinom, velika većina onih koji se upišu na kurs nemačkog su tu upravo iz ovog razloga) važno da odaberete nastavnike koji su i sami proveli neko vreme u zemlji u koju planirate da se selite.